Pouke o jeziku

Engleski je toliko prisutan u svakodnevici većine nas (muzika, filmovi, internet) da neka njegova pravila i nehotice prenosimo u srpski. Koliko puta ste čuli da neko, sledeći englesku frazeologiju, kaže “učinio je progres u tome i tome” umesto “napredovao je u tome i tome” ili “učinio je (nekog) srećnim” umesto “usrećio je (nekoga)”?

Kad ih izgovaramo, ovakvi izrazi ne „paraju“ uši, ali kad se napišu, postaju mnogo „vidljiviji“, pogotovo ako se obraćate ciljnoj grupi koja ima izoštren jezički osećaj.

Poslednjih godina sve češće se, čak i na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, mogu sresti pravopisna rešenja koja bi bila sasvim u redu da živimo u Americi. Tako ćemo, recimo, na kajronu pročitati da se jedan od učesnika u razgovoru zove „dr. Petar Petrović“, iako domaći pravopis kaže da se iza skraćenica za titulu doktora i magistra ne stavlja tačka. Često je tačka udružena i sa nepotrebnim velikim početnim slovom: „Na tribini učestvuju Dr. Petrović, Dr. Cvetković i Dr. Simić“.

Do zabune dolazi i kad se nazivi (institucija, knjiga, muzičkih grupa...) transkribuju sa jednog na drugi jezik. Pravilo je da se izvorno pisanje velikih slova zadržava samo ako citirate original a, ako se odlučite na „posrbljavanje“, primenjujete domaću pravopisnu normu. Pišete ili “Red Hot Chili Peppers” ili “Red hot čili pepers”, nema kombinacije.

Uvek primenjujemo pravopisnu normu onog jezika na kome pišemo. Čak i u slučaju da nam pravopisni priručnik trenutno nije na dohvat ruke i strašno nas mrzi da ustanemo.